Историјат

Прву фудбалску лопту у Београд донео је у пролеће 1896. године Хуго Були, син трговца јеврејског порекла Едија Булија. Он је студирао у Немачкој , а у Берлину је играо за клуб „Германија“. Када је дипломирао вратио се у Србију са жељом да омладину заинтересује за ову у свету све популарнију игру у том периоду 19. века. Були се учланио у гимнастичко друштво „СОКО“, а већ 12. маја 1896. оснива ЛОПТАЧКУ СЕКЦИЈУ. Само пет дана касније организована је и прва „утакмица“ у нашем граду. На простору код Небојшине куле, подно Калемегдана, два тима ЛОПТАЧКЕ СЕКЦИЈЕ гимнастичког друштва „СОКО“ су по извесним правилима бацала лопту час у вис, час у даљ и само ногама... Господа Хуго Були и друштвени учитељ, Чех Густав Фејфар су руководили игром која се збила пред око педесетак гледалаца. Судили су сваки по полувреме. Међу „лоптачима“ су, између осталих, били: Андра Николић, Велизар Митровић, Радивоје Новаковић, Милорад Максимовић, Петар Мирковић, Драгомир Борисављевић... тако је, званично, тог 12. маја 1896. у 15 часова заскакутала прва фудбалска лопта у Београду и Србији. О том догађају известиле су и „Вечерње новости“ у броју од 23. маја те године. Уједно, био је то и први напис о фудбалу у нашем главном граду.

Три године касније, Хуго Були је дао иницијативу за оснивање „ПРВОГ СРПСКОГ ДРУШТВА ЗА ИГРУ ЛОПТОМ“ које се издвајањем из „Сокола“ формирало на оснивачкој скупштини одржаној 1. маја 1899. Ускоро је у „Хајд парку“ изграђено игралиште на коме је, три недеље касније, одиграна утакмица два тима новоформираног Друштва. Међутим, због потребе да се буде ближе граду, нешто касније, пронађена је нова локација (недалеко од места на коме се данас налазе просторије ФСБ). Ту је Хуго Були финансирао изградњу игралишта, ограђеног дрвеном тарабом које је отворено 13. јуна те 1899. Нажалост, неко је убрзо направио велику штету на њему, па је који месец касније сасвим престала активност разочараних чланова „ПРВОГ СРПСКОГ ДРУШТВА ЗА ИГРУ ЛОПТОМ“. Срећом, то није био крај фудбала у Београду. После покушаја велосипедиста да, у међувремену, обнове игру лоптом која је припадала омладини, а имала отпоре на све стране, оснива се и први фудбалски клуб у Београду и Србији. Наиме, једна група београдских студената који су се школовали у иностранству дошла је у пролеће 1903. године на распуст. После једног од тренинга, који су се одржавали на вежбалишту гимнастичког друштва „Соко“, потекла је иницијатива о оснивању фудбалског клуба. Тако је 23. априла 1903. рођен клуб „СОКО“ (данашњи БАСК). У непосредној близини железничке станице, на Бари Венецији, изграђено је игралиште. Међутим, честе поплаве током лета и несносни комарци, довели су до његовог напуштања у јесен исте године. У пролеће, следеће 1904. клуб је направио ново игралиште које се налазило у Кошутњаку код „Хајдучке чесме“. Ту је „Соко“ приредио прву јавну утакмицу. Она је одиграна на Ђурђевдан 23. априла 1904, а поводом стогодишњице Првог српског устанка. Актери су били два тима овог клуба.

Већ 1905. године дефинисана су и прва правила за игру чији је аутор био београдски адвокат и учитељ гимнастике, Анастас Христодулу. У „предвечерје“ Првог светског рата, почиње лагани просперитет фудбала у Београду. Ничу клубови различите величине и квалитета као и игралишта, али није било званичних такмичења. Разлог за то био је у непостојању фудбалске организације која би их спровела. У престоници је 1914. било већ око 20 клубова. По окончању рата, у јесен 1919. године у Загребу је основан Југословенски ногометни савез (ЈНС). Оснивачком скупштином, 18. септембра те године, председавао је Данило Стојановић из Београда. Донета је одлука о формирању четири регионална подсавеза који су имали задатак да организују фудбал у новонасталој држави Јужних Словена. Уз Загребачки, Љубљански и Сарајевски основаће се и Београдски лоптачки подсавез који ће обухватати територију Војводине, уже Србије, Косова и Македоније. Тако је почело. Оснивачка скупштина БЕОГРАДСКОГ ЛОПТАЧКОГ ПОДСАВЕЗА (БЛП) одржана је 12. марта 1920. године. Припремили су је, наравно, клубови из престонице, а позиви су упућени свим клубовима са територије коју је обухватао БЛП. У дворани кафане „Славија“ било је четрдесетак делегата који су изабрали прву управу на челу са професором Драгутином Костићем, као првим председником. БЛП је био највећи и по броју клубова и по територији коју је „покривао“, а брзо је стекао велики ауторитет у тадашњој Југославији. Међутим, убрзо је постало јасно да му је потребно растерећење због разних објективних разлога као што су удаљеност појединих центара (Скопље, Ниш или Суботица на пример), што је отежавало функционисање. Одмах по оснивању БЛП је организовао првенство у Београду. Учествовала су само четири клуба: БСК, Југославија, БУСК и Соко, а Српски мач је одустао. Играо се једноструки бод систем. БСК је победио у свим утакмицама и постао први званични првак Београда. Затим је кренуо просперитет фудбала у граду. Повећавао се број клубова, такмичење се одвијало, рангирано кроз разреде, по квалитету.

Година експанзије је 1930. Тада је на територији БЛП (у међувремену се осамостаљују подсавези у Суботици, Скопљу, Великом Бечкереку и Новом Саду) био 91 регистрован клуб, а у Београду их је било 51. У томе је значајну улогу одиграло пресељење савезног седишта (ЈНС) из Загреба у престоницу и успех репрезентације састављене од београдских играча на Првом светском шампионату у Уругвају. У том периоду, све до почетка Другог светског рата, београдски фудбал доминира у читавој Југославији, а његове перјанице су клубови БСК и Југославија. Од 1927. престоница је имала свој први прави стадион (БСК), изузетну организацију такмичења, судије, све више тренера.

А онда је Други светски рат у пролеће 1941. донео нови прекид тог развоја. Фудбал се, међутим, играо и за време окупације све до ослобођења 1945. По окончању тог периода започела је нова епоха у свим животним сферама, устројен нови друштвенополитички систем, а упоредо са тим и фудбал у Београду поново је заживео, прилагођавајући се новонасталој ситуацији. Обнова земље донела је и ревитализацију спортских организација чији је рад обновљен. Формирани су фудбалки клубови Црвена звезда и Партизан који су и данас узданице београдског и српског фудбала, а кроз чије је успехе и Фудбалски савез Београда, током последњих пет деценија стекао огромни ауторитет и снагу. Број клубова на територији данашњег ФСБ се из године у годину повећавао, као и обим такмичења која су имала све већи квалитет и озбиљност. У овај 21. век ФСБ је ушао као озбиљна и снажна организација која окупља огроман број клубова, преко 200 и органиује најквалитетнија регионална такмичења у држави о чему недвосмислено сведоче резултати које постижу клубови са његове територије и то не само на овим просторима.

 

© 2011 FSB, Sva prava zadržana. Web dizajn Solution Studio

Одложени састанци у Зонској БИП лиги Београда

Састанци делегата, судија и  представника клубова у Зонској БИП лиги Београда који су требали да се одрже у четвртак 27. октобра 2011. године одложени су за седам дана и одржаће се у четвртак 3. новембра 2011. према веч утврђеној сатници:

17:00 часова – делегати

17:30 часова – судије

18:00 часова – представници клубова.